Свети Наум Охридски

Свети Наум – ученик равноапостолних учитеља словенских, Светих Кирила и Методија, и један од Петочисленика, који су најревносније сарађивали оним апостолима словенским. Свети Наум путовао је у Рим, где се прославио чудотворном моћи као и великом ученошћу. Беше зналац многих језика. Из његових се очију изливала исцелитељска сила која је исцељивала болеснике који су са вером само погледали у очи светог угодника Божјег. При повратку из Рима Свети Наум и Климент се настанише, помоћу цара Бориса Михаила, на обалама Охридског језера. Док је Свети Климент деловао као епископ у Охриду, дотле је Свети Наум основао на јужној обали језера манастир, који и дан данас краси ту обалу – као што име Светог Наума краси историју словенског хришћанства – и који је кроз векове и векове био извор чудотворне силе и уточиште болним и невољним.
Око Светог Наума сабрало се беше мноштво монаха одасвуд са Балкана. Свети Наум је био мудар учитељ, јединствен руковођ монаха, одлучан подвижник, чудотворан молитвеник и духовник. Неуморни трудбеник, Свети Наум се особито трудио на превођењу Светога Писма и осталих црквених књига са грчког језика на словенски. Чинио је чудеса за живота и по смрти. Његове чудотворне мошти и дан данас задивљују многобројним чудесима, нарочито исцелењима од тешких болести, понаособ лудила. Упокојио се у првој половини X века и преселио у радост Христа љубљенога.